Kompanijske vesti
Premala izdvajanja za životnu sredinu
07 Dec 2015
U zaštiti životne sredine i klimatskih promena ostvaren je mali napredak, navodi se u nedavnom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja Uniji. Potrebni su bolje planiranje, više stručnjaka i velike investicije u zelenu ekonomiju. Ekološki problemi su, kao i prethodnih godina, zagađen vazduh, otpadne vode i divlje deponije. Za 2015. godinu za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,14 odsto BDP-a, što je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji.
U sedam od osam gradova zagađenost vazduha je iznad dozvoljene. Prerađuje se manje od deset odsto otpadnih voda, koje uglavnom odlaze u reke.
"U oblasti životne sredine predstoji ogroman posao, naročito u ulaganju u infrastrukturu. To mora da se radi još mnogo godina, to su investicije u vodu, investicije u otpad i investicije u vazduh", kaže Ričard Maša, član delegacija EU u Srbiji.
Poglavlje 27 pokriva više od 300 direktiva i propisa od zaštite ugroženih vrsta do smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Član Pregovaračkog tima Mirjana Drenovak Ivanović, kaže da je negde oko 70 procenata propisa usklađeno.
"Imamo još znatan deo koji nije usklađen, svi propisi koji su doneti i koji će biti doneti do skrininga, jesu propisi koje mi moramo da usvojimo", napominje Mirjana Drenovak Ivanović.
Kao i prošle godine, pozitivno je ocenjena saradnja sa Evropskom agencijom za životnu sredinu kojoj se dostavljaju podaci.
"Naša agencija se nalazi na 14. mestu evropske rang-liste uzimajući u obzir da je engleska agencija na 15. mestu tako da su sve zemlje iz okruženja negde oko broja 30. Možemo reći da je to veliki uspeh", kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.
Evropska komisija ukazuje na to da treba uvrstiti u prioritete zaštitu stanovništva i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda.
Jedna od preporuka je da se uspostavi delotvoran i trajan sistem finasiranja zaštite životne sredine. Međutim iz godine u godinu za to se izdvaja sve manje. Za 2015. godinu za zaštitu životne redine izdvojeno je 0,14 odsto BDP-a. To je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji.
Poslanik iz Slovenije u Evropskom parlamentu Igor Šoltez kaže da su u toj državi za pitanja životne sredine odvaja približno tri odsto BDP-a i da ima još prostora da se taj postotak digne,
Novac, na primer, odlazi na čišćenje divljih deponija umesto da se naplaćuju kazne onima koji ih stvaraju.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Branislav Blažić kaže da će za 2016. godinu biti manje sredstava nego za 2015. godinu.
"Ako očekujemo da će parama iz budžeta rešavamo sve naše probleme u životnoj sredini mi to nećemo moći, s obzirom da zemlja u ovoj situaciji to ne može da uradi. Mi moramo da se okrenemo prema stranim investicijama", poručuje Blažićeva.
Samo zato što ne reciklira, Srbija godišnje gubi 50 miliona evra.
Izvor: RTS
