Kompanijske vesti
Reciklažna industrija, muke sa finansijama
20 Oct 2014
Srbija bi do 2020. godine trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje otpada za više od 90 odsto stanovništva, a do 2025. godine da dostigne ciljeve EU u ponovnom korišćenju otpada.
Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponije samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. Međutim, u praksi umesto da se prerađuje, otpad uglavnom završava na divljim deponijama. Srbija godišnje gubi 50 miliona evra zbog toga što ne reciklira.
"Srbija trenutno reciklira negde između pet i sedam odsto ukupnog otpada, što je veoma malo za kapacitete koje mi posedujemo. Ekološka taksa se uplaćuje, ali ona je sada vlasništvo budžeta Republike Srbije i sa njom nisu zadovoljni ni oni koji plaćaju, ni oni koji primaju", kaže Siniša Mitrović iz Odbora Privredne komore Srbije za životnu sredinu.
Da bi se finansirala zaštita životne sredine, pre nekoliko godina uvedena je ekološka taksa kojom se preko Fonda za zaštitu životne sredine finansirala i reciklažna industrija.
Od kada je pre dve godine Fond ukinut, dug reciklerima je narastao na milijardu i po dinara. Opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden je u pitanje.
"Dobili smo nadoknadu za prva dva meseca 2013. godine, a sve ostalo još čekamo. Iz tih razloga smo prepolovili proizvodnju, a trećinu ljudi otpustili, da bi mogli što duže da opstanemo. Želimo bar da vratimo ono što smo investirali", objašnjava Nikola Egić iz firme "BiS reciklaža" Pančevo.
Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije ističe da država duguje reciklerima, a da oni pak, duguju bankama.
"Od 2011. do danas uloženo je oko šest miliona evra u reciklažne kompanije i sva ta sredstva su povučena iz kredita, dolazi naplata, a mi zbog kašnjenja države prema nama nismo u situaciji da servisiramo svoje dugove", kaže Ana Petrović Vukićević.
Vladina radna grupa donela je zaključak da se formira fond koji će obezbediti finasiranje reciklažne industrije.
"Da li će se on zvati zeleni fond, da li će se zvati namenski fond, u svakom slučaju to će biti sredstva koja će isključivo ići za oblast zaštite životne sredine. Nema dileme, odmah po usvajanju rebalansa budžeta država će isplatiti svoj dug prema reciklažnoj industriji", ističe državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.
Prema podacima iz resornog ministarstva naplata ekološke takse je oko 40 odsto, a oni koji je ne plaćaju, kako se najavljuje, mogu da očekuju pojačanu inspekcijsku kontrolu.
Slavica Gligorović
Izvor:RTS
