Kompanijske vesti
Kako danas preživljava reciklažna industrija?
11 May 2014
Reciklažna industrija suočena je sa velikim problemima - u pojedinim firmama smanjen je broj radnika i količine prerađenog otpada jer i dalje nisu dobile nadoknade za sav otpad prerađen u protekloj godini, što ambijent za dalje poslovanje čini veoma nepredvidivim, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije. 
Nadoknade za otpad koji je prerađen u prvom kvartalu prošle godine su isplaćena, a ugovori za dodelu podsticajnih sredstava za prerađen otpad u drugom, trećem i četvrtom kvartalu su potpisana, ali novac još uvek nije isplaćen, rekla je Tanjugu predsednica Udruženja Ana Petrović Vukićević.
Problem predstavlja i to što konkurs za dodelu nadoknada za 2014. godinu još nije objavljen.
Ana Petrović Vukićević je rekla da su predstavnici udruženja bili u stalnom kontaktu sa Ministarstvom energetike i zaštite životne sredine da su dobili obećanja da će sredstva biti isplaćena nakon rebalansa budžeta, kao što je definisano u ugovorima koji su potpisani sa reciklerima za prerađeni otpad u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2013 godine. 
Petrović Vukićević je rekla da je od velike važnosti imenovanje državnog sekretara u sada nadležnom ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine koji će biti zadužen za tu oblast kako bi recikleri mogli da nastave sa radom i rešavanjem problema koji ih muče već duže vreme.
"Reciklažna industrija se polako gasi i nalazi se u stanju hibernacije, a nije lako zatvoriti fabrike kad postoje dugoročne obaveze na godišnjem novou, u prikupljanju sirovina i kada postoji obaveza prema partnerima, a nove količine sakupljenog otpada se ne otkupljuju od sakupljača niti se ugovaraju novi poslovi", rekla je ona.
Ona je navela da će neke firme biti prinuđene da radnike šalju na prinudne odmore, a da se nada da krajnji ishoh neće biti zatvaranje fabrika.
"Naš ključni problem je nepredvidivo poslovanje, radimo bez ikakve sigurnosti da ćemo dobiti nadoknadu, i u tom smislu očekujemo da će administracija ubrzati proces usaglašavanja seta zelenih zakona što bi stvorilo mogućnost za formiranje Fonda zelene ekonomije koji je preduslov za bilo kakav dalji razvoj", kazala je ona.
Udruženje reciklera još ranije je upozorilo da firme više nemaju novca ni da servisiraju obaveze prema bankama, niti za plate i doprinose zaposlenih.
"Situacija je i dalje jako teška i krajnje nepredvidiva", upozorila je sagovornica Tanjuga.
Reciklažna industrija je u protekloj godini preradila otpad u vrednosti od oko 1,8 milijardi dinara, odnosno sakupljeno je oko 60,5 miliona kilograma opasnog otpada, odnosno 20 odsto manje nego 2012. godine.
Predstavnici reciklera su i ranije ukazivali da je važno da se što pre objavi konkurs o dodeli podsticajnih sredstava za tretman otpada u 2014. godini, upozorivši da ako do toga ne dođe reciklažna industrija će "raditi u apsolutnom minusu".
Petrović Vukićević je upozorila i da je važno da se reguliše i pitanje naplate eko-takse.
"Država je imala blagonaklon stav prema nesavesnim zagađivačima i tako je oštetila kako industriju, tako i građane koji su platili naknadu za eko taksu", rekla je ona.
Objasnila je i da to može vrlo jednostavno da se reši tako što bi prilikom uvoza morala da plati uz carinu i eko taksa. Kada je u pitanju domaća roba, prilikom prvog fakturisanja, uz iskazivanje PDV-a trebalo bi da se iskaže i eko taksa što bi omogućilo da se ona mora platiti.
"To je namensko plaćanje i bez obzira u kakvoj situaciji je država, treba da služi svrsi zaštite životne sredine. Taj novac treba da se sliva u fond i da ima jednu ozbiljnu rigidnu kontrolu kako se ta sredstva troše", kazala je Petrović Vukićević. 
Udruženje reciklera Srbije ima 15 članova, odnosno reciklažnih centara u kojima radi oko 1.000 ljudi, a u celom sistemu, odnosno sakupljačkoj mreži radi oko 10.000 ljudi.
U Srbiji posluje oko 2.000 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je veliki pomak u odnosu na situaciju pre četiri godine kada ih nije bilo više od 200, ali se u Srbiji i dalje reciklira svega 15 odsto otpada, dok je u zemljama EU oko 50 odsto.
Tanjug/J. Pap (ilustracija)
