Danas ću govoriti kao domaći i strani investitor pošto živim i radim na relaciji London - Beograd.
U Reciklažni centar u Srbiji, uložio sam od 2006. godine nekoliko miliona sopstvenih sredstava koje sam zaradio u Engleskoj.
Ulaganjem u Srbiju nisam se trudio da izmislim nešto novo, već sam ideje i tehnologije koje se koriste EU prilagodio srpskim uslovima.
Srbija se još pre 14 godina izjasnila da želi u Evropu. 2009. godine usvojen je set zakona i pravila iz Bazelske konvencije, koja su nalagala da zagađivač mora da plaća ekološku taksu za proizvode koje plasira na tržište. Stvoren je sistem, usvojeni zakoni i pravilnici, osnovan Fond za zaštitu životne sredine čija su sredstva namenjena isključivo za razvoj reciklažne industrije i finansijsku podršku ekološkim projektima.
Reciklaža i reciklažna industrija su najveći procvat i rast doživele od 2009. do 2012. godine.
Problem je nastao 2012. godine kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine koji je bio zakonski i finansijski garant za opstanak reciklažne industrije.
Reciklažna industrija ne može da opstane bez finansijskih nadoknada tj. subvencija, podsticajnih sredstava.
Takva je praksa i u svim Evropskim zemljama, jer je reciklaža skupa i nemoguće je pokriti troškove tretmana prodajom sirovina. Mi smo taj model samo prepisali iz Evropskih zakona.
Ukidanjem Fonda ceo sistem se urušio i reciklažna industrija je ušla u probleme i velike dugove.
Ovakav scenario je mnogo puta viđen u Srbiji - investitorima se ponude povoljni uslovi, uvede se zakonska regulativa, a onda posle dve do tri godine, isto se više ne primenjuje ili se selektivno primenjuje.
Gotovo 30 odsto zakona koji su nam uslov za ulazak u EU, odnosi se na zaštitu životne sredine. Zbog toga smatram da su pitanja u vezi sa ekologijom jednako važna za Srbiju, koiliko i bilo koje drugo političko pitanje.
Srbija ne može da menja uslove i pravila poslovanja koje je dogovorila sa investitorima na početku, jer svaki ozbiljan privrednik pravi svoj biznis plan za pet do deset godina, na osnovu uslova i pravila koji su postavljeni na startu.
Pre dve godine na ovakvim konferencijama je bilo mnogo više potencijalnih stranih investitora i posmatrača. Nisam siguran da danas ima ijednog među nama.
Prilikom svake promene vlasti dolazi i do smene ljudi, i to najčešće onih koji znaju svoj posao, a na njihova mesta dolaze stranački ljudi koji o tom poslu ništa ne znaju. Moram da budem pošten i pomenem da smo 2012. godine ne samo izgubili svoje ministarstvo, nego i izvrsne evropske stručnjake koji su radili u njemu. U njih je država uložila puno, a onda su sklonjeni sa strane!
Reciklažna industrija i zaštita životne sredine zaslužuje svoje Ministarstvo, a ne da bude postanar u nekom Ministarstvu.
Naša industrija ima ozbiljan zadatak i uslov koji treba da ispuni za ulazak u EU, a to je da sakupi i tretira četiri do pet kilograma otpada po glavi stanovnika. Startovali smo 2009. godine sa 200-300 grama, da bi posle pet godina postigli rezultat od oko jedan do dva kilograma po glavi stanovnika.
Mogu da kažem, a verujem da tako misle i moje kolege iz reciklažne industrije, da je reciklaža u poslednjih pet godina najbolji biznis u koji se moglo uložiti u Srbiji.
Ova grana je jedina napravila rast i to najveći u Srbiji, u vreme Svetske ekonomske krize.
Zaposlili smo oko 15.000 ljudi, što direktno, što indirektno, i do ulaska u EU ova grana će imati rast od 300 odsto, jer nam toliko treba od 1,5 kg koliko sada sakupljamo i prerađujemo do 4-5 kg što je uslov za ulazak u EU.
Mnogi od ovde prisutnih su uložili milione u opremu i tehnologiju, a danas se nalaze pred zatvaranjem. Država nas je prevarila i izigrala!
Ja, kao investitor i patriota iz dijaspore, planiram da dignem sidro i odem iz svoje zemlje tamo gde ću biti poštovan i uvažavan, tamo gde neću morati da tražim vezu da bih ostvario svoja prava. Sad nemam gde, moram da čekam i molim.
Ne može državni službenik danas da kaže jedno, a sutra drugo. Nama trebaju jasna i transparentna pravila, da ih svako razume, a ne da ih svako tumači kako mu odgovara. Zašto ne bi sve bilo transparentno na sajtu, od popunjavanja formulara pa do pravila!?
Takođe, napomenuo bih da će, ukoliko ne dođe do liberalizacije uvoza reciklažnih sirovina, Srbija postati samo sirovinska baza zemalja u našem okruženju, umesto lider u proizvodnji gotovih proizvoda. Mi imamo evropske tehnologije koje rade sa 10 odsto kapaciteta, jer nismo razvili sakupljačku mrežu i nemamo dovoljno sirovina.
Da ne budem više ovako kritičan i pesimističan zaključio bih da Srbija može da bude lider u privrednom razvoju i da se u Srbiji može uspešno raditi jer ovde još uvek nema prave konkurencije, ali moramo imati jasna pravila koja se neće menjati svaki put kada se promeni vlast ili vladajuća stranka.
Od države očekujemo da zajedno sa privrednicima definiše održiv sistem i u skladu sa tim definiše i zakonski okvir, a potom i da kontoliše primenu i poštovanje istih, kako u privredi tako i u državnoj upravi.