Reciklažna industrija pred nestajanjem
16 Apr 2014
Reciklažne firme u Srbiji će se ubrzo naći pred gašenjem ukoliko se nastavi praksa nemara nadležnih institucija, jer su sredstva koja je država predvidela za ovaj sektor višestruko umanjena ove godine. Ta industrija dobila je tek deo novca za prvi kvartal ove godine, a opasni otpad stoji u skladištima jer firme nemaju čime da finansiraju preradu. I pored toga, sredstva naplaćena od ekoloških taksa troše se nenamenski, pri čemu je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine naplatilo svega 20 odsto potraživanja, iako bi taj fond mogao da podmiri sve projekte zaštite životne sredine - izneli su predstavnici reciklera na jučerašnjoj konferenciji za štampu, koju su sazvali dan uoči zaključivanja završnog računa za prošlu godinu.
Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije, objasnila je da ukoliko Ministarstvo ne potpiše ugovore za ostatak godine, sve firme će zabeležiti negativno poslovanje, a ako pritom i Konkurs ne bude raspisan do 6. marta, najavila da će biti objavljeno zatvaranje svih reciklažnih fabrika. Dodala je da će tom prilikom Udruženje navesti imena ljudi koji su svojim nestručnim, nesavesnim ponašanjem i neradom doveli do situacije u kojoj se čitava reciklažna industrija nalazi.
- U 11 najvećih reciklažnih firmi zaposleno je oko 1.000 ljudi, a kroz sakupljačku mrežu koja obezbeđuje sirovine, zapošljava se 10.000 ljudi. Industrija je u 2013. preradila 60,5 miliona tona opasnog otpada, a investicije od 2009. do danas su iznosile oko 45 miliona evra. Sve je to danas dovedeno u pitanje, jer dan pred zatvaranje bilansa za 2013. mi imamo potpisane ugovore samo za prvi kvartal, za koji je Vlada predvidela 300 miliona dinara, što nije dovoljno ni za taj period. Od predviđene sume industrija je uspela da podigne 50 miliona koji su podeljeni na svih 11 firmi - kazala je Petrović Vukićević.
Ona je dodala da se u toku dana očekuje saglasnost Vlade da ministarka Zorana Mihajlović potpiše ugovore i za preostala tri kvartala, kako bi oni bili uneti u završni račun. Ipak, kako kaže, izvesno je da taj novac firme neće dobiti do rebalansa budžeta, koji se očekuje u maju.
- Ukoliko taj zahtev bude odbijen, to će dovesti do gašenja fabrika i indirektnog gašenja svih 10.000 radnih mesta. To je socijalni i ekonomski problem, a daleko veći je što će u tom slučaju sav opasan otpad ostati neprerađen na ulicama, u prirodi ili na stovarištima. Zbog problema likvidnosti u prošloj godini, mi već imamo pet miliona kilograma uskladištenog opasnog otpada koji čeka na preradu, jer nema novca - kazala je Petrović Vukićević.
Ona je istakla da ne postoji ni jedan zakonski razlog što nadležno Ministarstvo nije raspisalo Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava, za šta rok ističe danas. Kako je Vukićevićeva navela, prošle godine konkurs je raspisan tek u avgustu, a prve kontrole su krenule 14. oktobra, „što znači da država više od 10 meseci nije imala nikakvu uvid u kretanje, količine i preradu opasnog otpada“. Ona je takođe postavila pitanje kako je moguće da je reciklerska industrija i u 2011. i 2012. na osnovu količine prerađenog otpada, primila 1,5 milijardi dinara naknada, a da za 2014. bude projektovano pet puta manje novca.
- Ko je odgovoran što je naplaćeno svega 20 odsto eko-taksi? S druge strane, firme koje su savesne i plaćaju trpe teret nesrazmerne visine tih taksi. Ima 80 odsto prostora da se poveća naplata, da se slije više novca u budžet i da apsolutno bude dovoljno i za reciklažnu industriju i za druge projekte iz oblasti zaštite životne sredine. Ne možete eko-taksu trošiti u bilo koje svrhe - rekla je Vukićevićeva i dodala da je neophodno postojanje Fonda u koji bi se slivala sredstva, gde bi se njima raspolagalo transparentno.
Jovica Božić, vlasnik Reciklažnog centra „Božić i sinovi“ koji živi na relaciji London-Beograd, već dve decenije investira u srpsku privredu. Prema njegovim rečima, ulaganjem u Srbiju se nije trudio da izmisli nešto novo, već samo da ideje i tehnologije koje se koriste u EU prilagodi uslovima u našoj zemlji.
„Smatram da je ekologija jednako važna, kao bilo koje političko pitanje koje je uslov za ulazak u EU. Problem za naš sektor je nastao kada je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine koji je bio zakonski i finansijski garant za opstanak reciklažne industrije." - rekao je Božić.
On je naglasio da recikleri od države očekuju da zajedno sa privrednicima definiše održiv sistem i u skladu sa tim definiše i zakonski okvir, a potom kontoliše primenu i poštovanje istih kako u privredi tako i u državnoj upravi.
Još jedna siva zona
- Podaci od prošle godine govore da 20 odsto naplate čini pet milijardi dinara, a reciklažna industrija potražuje 1,8 milijardi. Da su ljudi koji se bave kontrolom i nadzorom u okviru Ministarstva odgovorno radili svoj posao i naplatili makar još 20 odsto, problemi bi se izbegli. Povrh svega, rečeno nam je da oko 300 rešenja za eko-takse uopšte nije ni uručeno, da ne govorimo o naplati ili sankcionisanju onih koji je ne plaćaju - naglasila je Vukićevićeva. Ona je dodala da tu taksu uredno plaćaju uglavnom velike korporacije, internacionalne kompanije koje poštuju pravila EU, dok ostali neplaćanjem stvaraju ekstra profit koji je nevidljiv za državu, van sistema i legalnih tokova.
Autor: I. Nikoletić
