Urbane zelene oaze
15 Jan 2014
Da možete da birate gde da živite, verovatno biste se trudili da izaberete mesto u kome nema zagađenog vazduha, ni buke, ali da ima zelenila, čistih reka i jezera, kao i da na putu do posla ili škole ne nailazite na opuške cigareta ili plastične kese. Odlično bi bilo ako uz to energiju dobijate iz obnovljivih izvora, kao što su vetar ili solarne elektrane.
Iako je ovo utopija za mnoge gradove širom sveta, postoje i oni koji se godinama unazad trude da budu „zeleniji“ i „održiviji“. S obzirom da danas skoro polovina svetske populacije živi u gradovima i da je to trend koji će nastaviti da raste, neophodno je u urbanim centrima razvijati stil života koji će imati najmanje negativnih efekata po prirodnu sredinu.
U središtu starog kontinenta nalazi se zeleni dragulj, kako ekolozi često vole da nazivaju glavni grad Danske, Kopenhagen. U ovom gradu svaki treći Danac na posao ne ide kolima, već na biciklu, a ideja je da do 2015. godine, to bude svaki drugi građanin ove zapadnoevropske zemlje. Kao posledica smanjenja saobraćajnog prometa, znatno su smanjena i zagađenja, ali to nije sve, jer Kopenhagen ima biciklističku stazu koja se prostire na preko 350 km.
Danska se može pohvaliti i da je najveći proizvođač energije uz pomoć vetra. Uz pomoć ovog obnovljivog izvora energije zadovoljeno je skoro 20% potražnje električne energije.
Kopenhagen je postavio sebi cilj da do 2025. godine postane prva prestonica koja neće imati emisije ugljenika, a da bi to ostvarili, sve zgrade moraju na svojim krovovima da imaju bašte. Osim toga, počelo se i sa izgradnjom „džepnih parkova“ širom grada, koji su veličine pola fudbalskog terena. Ideja je da do 2015. godine svi građani mogu, da za samo 15 minuta hoda, stignu do prvog zelenog prostora.
Zeleni krovovi poslovnih zgrada u Kopenhagenu
Osim danske prestonice, i norveški Oslo važi za zeleni evropski centar. Više od dve trećine gradske površine zauzimaju nacionalni parkovi, zaštićene šume i rečne delte, a plan je da se do 2030. godine upola smanji emisija ugljen dioksida. Ovo se potpuno uklapa u nameru norveških zvaničnika da se do polovine ovog veka u potpunosti ukine emisije ovog gasa.
Najveći napredak građani Osla su napravili korišćenjem biomase za grejanje, gde je čak 80% energije dobijeno iz ovog obnovljivog izvora. Trenutno se radi na proširenju sistema, kako bi tokom sledeće decenije, sve potrebe za grejanjem bile pokrivene energijom dobijenom iz obnovljivih izvora.
Biciklisti u Oslu imaju posebne privilegije
Norvežani polažu nade da će to uspeti rasterećivanjem saobraćaja, a moguće je da im to i pođe za rukom, ukoliko se uzme u obzir činjenica da vlasnici električnih automobila i bicikla imaju brojne privilegije. Osim što se preko 400 punjača za njihove električne četvorotočkaša nalazi na više lokacija u gradu, vlasnicima vozila i biciklistima je obezbeđen besplatan parking, kao i prolaz i zadržavanje u delovima grada koji je namenjen isključivo vozilima gradskog prevoza.
Hoće li Vankuver uspeti da postane „najzeleniji“ grad na svetu do kraja ove decenije? Vreme će pokazati, ali ono što je sigurno jeste da je na dobrom putu. U ovoj kanadskoj metropoli, 90% struje dobije se uz pomoć hidroelektrana, dok se uporedo radi na većoj eksploataciji vetra, sunca i talasa.
Ono čime se Vankuver može pohvaliti jeste najniža stopa izduvnih gasova po stanovniku na severnoameričkom kontintentu. Smatra se da će ovaj procenat nastaviti da pada uporedo sa povećanjem broja električnih vozila na ulicama ovog grada, koji za sada učestvuju sa 20% u ukupnom broju automobila.
I dok se u Oslu đubre prerađuje i služi za grejanje, u San Francisku do kraja 2020. godine, smeća uopšte neće biti. Naime, već danas se čak 77% otpada reciklira, a žitelji ovog grada planiraju da do kraja decenije ovaj procenat poraste na 100%.
San Francisko je „najzeleniji“ grad u severnoj Americi, a uz to se smatra i habitatom za elekrična vozila u Sjedinjenim državama. U ovom gradu svakog dana na ulice izađe 5000 ekoloških vozila na struju.
U Kurtibi je posađeno preko 30 parkova u poslednjih nekoliko decenija
Brazilski grad Kurtiba važi za najbolje mesto za život u ovoj latinoameričkoj državi prema ekološkim standardima. Ovaj grad uvrstio se u grupu od pet energetski održivih gradova zahvaljujući činjenici da se grad razvijao u skladu sa očuvanjem životne sredine.
Pre samo nekoliko decenija u ovom gradu bio je jedan kvadratni metar zelene površine po stanovniku, a danas čak 52. Sve to ne bi bilo moguće da poslednjih godina nije zasađeno preko 1,5 milion drveća, i napravljeno skoro trideset parkova širom grada.
Devet od deset stanovnika Kurtibe svakodnevno reciklira svoje đubre, a u zamenu za to dobija tokene, koje kasnije može da iskoristi u kupovini svežih namirnica.
Izvor: www.energynews.rs
