Kompanijske vesti
Dijaspora pomogla podizanje spomenika Nikoli Tesli
26 Sep 2013
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić svečano je u Njujorku otkrio spomenik Nikoli Tesli, "Prometeju modernog doba", kako ga je nazvao, koji je čovečanstvu podario svetlost, i koji je, ne mareći za materijalno blagostanje, nalazio isključivi motiv u ljubavi prema čovečanstvu.
Kancelarija za dijasporu inicirala spomenik
U delegaciji Kancelarije za saradnju s dijasporom, koja je bila inicijator podizanja spomenika nalazili su se direktorka Slavka Drašković, zamenik Aleksandar Vlajković, ujedno i predsednik Organizacionog odbora za podizanje spomenika, kao i specijalni savetnik Milomir Mandić. Događaju su prisustvovali istaknuti predstavnici srpske dijaspore iz SAD, ali i predstavnici dijaspore iz drugih države, među kojima i Jovica Božić, iz Velike Britanije, vlasnik srpske kompanije Božić i sinovi, koji je pomogao ovaj veliki dogadjaj kao domaćin koktela koji je održan povodom otkrivanja spomenika.
Nikolić je, na ceremoniji na Long Islandu, gde je svojevremeno bila jedna od Teslinih laboratorija , istakao da je čuveni naučnik čovečanstvu podario i novu filozofiju življenja, novo shvatanje čovekovih mogućnosti , novi razvoj društava, država, čitavog sveta - novu, do tada nepoznatu mogućnost da se drugačije kreira svaki pojedinačni život, prenosi Tanjug.
"Koliko god da je osvetlio planetu, toliko je iznutra osvetlio i svakog čoveka ponaosob. On je sociološki fenomen, van svog i našeg vremena, čovek koji je mogao, a nikada nije postao srebroljubac, koji je samo u ljubavi prema ljudima pronalazio motiv za rad, i hrabrost da se izbori s nerazumevanjem", rekao je Nikolić .
Teslin doprinos čovečanstvu, kako je objasnio, poprima mitske dimenzije, jer ukrotio je vodopade, izvršio biblijski zadatak da bude svetlost i u mraku, podario je inovacije na kojima se danas temelji sve što je nekada bila fantastika i domenu pisaca i maštara: put u svemir, televizija, internet, telekomunikacija, medicinski aparati ...
"U toj mitskoj dimenziji postao je Prometej modernog doba. Čoveku je podario svetlost i napredak prihvatajući bez reči otpora osobnu žrtvu i tešku usamljenost koju svaki genije nosi kao svoj usud. Okovan neznanjima i neprihvatanjem naučne sredine, kao Prometej za Kavkaz, verovao je u svoju misao i misiju, verovao je da će ga, tamo daleko u budućnosti, prepoznati u svom sjaju", kazao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, Tesline ideje bile su veće od njegovog doba, veće od svega što je nauka do tada stvorila i primenila, i kao takav je bio čovek budućnosti , odnosno savremenik sadašnje i budućih generacija - "sveprisutan kao vazuh".
Podsetivši na Teslino srpsko poreklo i činjenicu da je u rodnom Smiljanu odrastao uz oca pravoslavnog sveštenika i majku koja ga je uspavljivala i budila srpskim narodnim pesmama o Kosovskom boju, Nikolić je istaknuo da slavni naučnik, makoliko bio fizički udaljen od crkvene porte, dvorišta i spaljivane rodne kuće, nije zaboravljao odgovor na pitanje ko je, čiji je, iz kojeg naroda i kojeg nasleđa.
Nikada se nije odrekao svog srpskog korena, pravoslavnog drvenog krsta s očevih grudi i deseteračkog stiha kojim ga je mati vaspitavala, ali nikada nije ni zaboravio ni podršku, širom otvorena vrata Amerike bez čijeg shvatanja napretka i vizionarstva njegove ideje nikada ne bi postale stvarnost, objasnio je Nikolić.
Zbog toga je, prema Nikolićevim rečima, rođen kao Srbin, umro kao Amerikanac, postao još jedan istorijski čvor koji vezuje sudbine i prijateljstvo dveju država i naroda.
" Njegove odrednice su srpski narod, čiji je pripadnik i američka država, koja je razvila njegove naučne potencijale, a Tesla je ipak na početku i kraju zadužio celo čovječanstvo: i Srbin i Amerikanac - ili - ni Srbin, ni Amerikanac, već građanin sveta. Teslinog sveta, osvetljenog, sveta ravnopravnih, kakav još nismo stvorili, a to mu dugujemo", zaključio je Nikolić.
Spomenik Tesli, koji je Nikolić otkrio, nalazi se ispred jedinog sačuvanog objekta u kojem je Tesla živeo i radio - laboratorije u Šorhemu kod Njujorka i delo je umetnika Nikole Koke Jankovića, člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Izvor: Kancelarija za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu