Strah političara od dijaspore
03 Jun 2013
izvor: Večernje novosti
Zbog Čega se Srbi iz rasejanja ne uključe više u ekonomski razvoj otadžbine? Godišnje ulože svega 500 miliona evra, a za to krive državu i lidere stranaka. "Završićemo Hram Svetog Save na Vračaru. Dovešćemo ruske oligarhe i američke milijardere u Srbiju. Izgradićemo bolnice, škole, naučne centre i akvapark ... "
Istaknuti privrednici iz dijaspore sa premijerom Ivicom Dačićem
Ovo su samo neki od planova koje je delegacija sastavljena od osamnaest uspešnih ljudi iz dijaspore predstavila državnom vrhu Srbije prilikom njihove poslednje posete otadžbini. Da to nisu samo obećanja, pokazao je, na primeru izdavač Srba Lukić iz Helsinkija, koji je u Beograd sa sobom doveo grupu finskih investitora.
U razgovorima sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem, kao i na javnom slušanju u Narodnoj skupštini, ugledni Srbi iz rasejanja su potvrdili da je srpska dijaspora potencijal koji matica Srbija do sada nije prepoznala ni koristila. I da Srbi u rasejanju imaju moć da pomognu ekonomski razvoj Srbije i da podignu ugled naše zemlje.
"Srbi žive na dvema obalama sveta. Moramo da izgradimo most koji će spojiti srpski narod, ali taj most treba biti dvosmeran. Do sada je sve išlo samo u jednom smeru, od dijaspore prema otadžbini "- naglašava Miroslav Majkl Đorđević, koji je predložio Deklaraciju o namerama, između otadžbine i matice, kako bi se mnoge dobre ideje realizovale.
U dijaspori danas ima oko 2,5 miliona Srba, čiji je prosečni kapital oko 100.000 dolara. Mnogi od njih su uspešni biznismeni, naučnici, lekari, umetnici i sportisti svetskog glasa. Dijaspora, prema poslednjim podacima MMF-a, šalje otadžbini 2,7 milijardi evra godišnje kao pomoć svojim porodicama, rođacima i prijateljima.
Međutim, dijaspora u srpski biznis ulaže godišnje svega 500 miliona evra. Za to naši sagovornici najviše krive državu, funkcionere i stranačke lidere. Uspešni Srbi iz inostranstva mogu da pomognu ekonomski razvoj otadžbine i da podignu ugled Srbije u svietu, ali nas u tome državni i lokalni činovnici neprestano ometaju. Dok država daje 10.000 evra za svako radno mesto koje otvara, na primjer, Korejcima ili Italijanima, nama Srbima iz dijaspore ne daje ni evro. Nakon izbora, kada se vlast promeni, mijenjaju se zakoni, a i lokalni političari, toliko da mi gubimo sve što smo učinili i opet počinjemo iz početka - tvrdi Jovica Božić, biznismen iz Londona, koji ima fabriku reciklaže u Pančevu i vrlo loše iskustvo u poslovanju u otadžbini.
Istaknuti privrednici iz dijaspore sa predsednikom Nikolićem
Miroslav Đorđević iz SAD, Bane Knežević, jedan od najboljih direktora u Nemačkoj, kao i advokat Radivoje Petrikić iz Beča složni su u ideji da je mala privreda ključ ekonomskog razvoja Srbije, zatim razvoj poljoprivrednih poseda i centara za školovanje i zapošljavanje omladine.
Nije dovoljno da političari izjave kako će dati ljudima iz dijaspore besplatan plac za gradnju. Mi ne tražimo nikakve posebne privilegije, tražimo samo da se posluje po normalnim tržišnim uslovima. I da radimo bez političkih pritisaka. Potrebno je, na primer, da se naprave spiskovi šta je sve neophodno srpskim opštinama, šta u njima može da se gradi i pod kojim uslovima - kaže Slobodan Pavlović, koji je podržao ideju o otvaranju Kancelarije za dijasporu po srpskim komunama.
Naši sagovornici su čak svesni činjenice da nisu omiljeni u političkim krugovima i da ih se, kako to Jovica Božić reče, političari čak i boje. "Nismo došli da funkcionerima i biznismenima u Srbiji solimo pamet, nismo došli da im uzmemo vlast. Nismo došli da nam samo uzimaju pare. Došli smo da radimo i zaradimo. Da Srbiji bude bolje "- otvoreno kaže Božić. I podseća da u Srbiji među političarima vlada uverenje da je srpska dijaspora siromašna i nesposobna da pomogne otadžbini, što nije tačno. Srbija u svetu ima uspešne poslovne ljude, čija se imovina meri milijardama evra, a koji nisu dovoljno uposleni u otadžbini.
To su Madlena i Filip Cepter iz Monaka, Slavica Radić Eklston iz Velike Britanije, Dejan Ilić, pronalazač i biznismen iz Nemačke, Rebeka Mekdonald, biznismen iz Kanade, Milan Mandarić, biznismen i bankar iz Velike Britanije, Boris Vukobrat, biznismen iz Francuske, Bogoljub i braća Karić iz Rusije, Dušan Vasiljević, vinogradar iz Afrike, Nikolas Čabraja i Mladen Selak, biznismeni iz SAD. Srbi u SAD imaju jedanaest dobitnika Oskara, tri vlasnika Pulicerove nagrade. U SAD i u Australiji najbolji i najpoznatiji novinari su poreklom Srbi. Svet je pun srpskih sportista i građevinara.
"Nikada me nijedan ministar spoljnih poslova ili premijer nije pozvao i pitao šta moguda učinim za otadžbinu i kako mogu da pomognem svom narodu u zavičaju" - iskren je Aleks Mačeski, koji je s Danijelom Sremac i nekolicinom biznismena u Americi osnovao Srpski institut da bi se tamo čuo srpski glas. Uspešni Srbi tvrde da mogu s ostalim zemljacima, koji su postigli svetski ugled, da umnogome poprave imidž Srbije.
"Lepo je, ali nije dovoljno kada naši sportisti i navijači poslije šampionskih igara nose po stadionima srpske zastave. Potrebno je da se uključimo u politiku zemalja u kojima žive i rade naši ljudi. A to možemo ako po ugledu na Tursku formiramo nacionalne savete Srba i kao lobisti ili poslanici širimo srpski uticaj "- smatra Radivoje Petrikić, inače, poslanik u Beču.
Država Srbija je prihvatila ove ideje i na njima će se ozbiljno raditi, uveravaju nas u Kancelariji za dijasporu i Srbe u regiji. O ovim temama biće reči na narednoj Skupštini dijaspore u julu, a potom i prilikom novih susreta koje će predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić imati s novim delegacijama uglednih Srba iz rasejanja.
