Rastući problem istrošenih i polomljenih fluorescentnih lampi predstavlja realnost u svetu i kod nas. Veći deo ovih lampi završava na deponijama smeća, ali i van njih, i tako odbačene predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi. Bez obzira na napredak tehnologije i smanjenja sadržaja žive u fluorescentnim lampama, živa je i dalje osnovni činilac u njoj, i bez njenog prisustva ne može da radi.
Tokom 2006. godine u EU je prodato 950 miliona lampi koje sadrže živu, dok je u SAD prodato 668 miliona. Na osnovu ovog podatka, procenjeno je da sadržaj žive u lampama na tržištu EU iznosi:
Fluorescentne lampe 3,3 - 4,5 tona žive
Kompaktne fluorescentne lampe (CFL) 1,9 - 2,6 tona žive
Svetiljke visokog intenziteta svetlosti (HID) 1 - 1,5 tona žive
Ostale lampe 1,6 - 2,1 tona žive
Pored toga, u EU se za proizvodnju pozadinskog osvetljenja (kompjuterski ekrani i sl.) potroši od 3 do 4 tone žive.
Prvi korak u rešavanju ovog problema u Srbiji napravio je BiS Reciklažni centar nabavkom krašer mašine 2009. godine. Krašer mašina omogućava tretman celih lampi na licu mesta, kod vlasnika otpada zahvaljujući svojoj mobilnosti, tako da im se zapremina smanjuje za 80% i kao takve mogu se prevesti bezbednije i u pet puta većoj količini do centralnog postrojenja za reciklažu, što višestruko smanjuje cenu transporta i drugih troškova. Naredni korak u rešavanju problema je nabavka centralnog postrojenja za tretman fluorescentnih i drugih vrsta lampi. O načinu rada i karakteristikama centralnog postrojenja možete pogledati na videu koji sledi.
Ovo postrojenje je u mogućnosti da za jedan sat svog rada reciklira do 6.000 lampi, odnosno oko 15 miliona lampi godišnje radom u jednoj smeni. U idealnom slučaju, kada bi se u Srbiji recikliralo 50% lampi, postrojenje bi radilo sa kapacitetom od svega 26%. Drugim rečima, postrojenje je u mogućnosti da prihvati tržište svih Balkanskih zemalja, a Srbija da postane lider u ovoj oblasti.
Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl. glasnik RC br. 36/09 i 88/10), nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja. Shodno tome, vlasnik ovih cevi dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada dobijenu od Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
U zemljama EU, od 01.09.2009. ne smeju se proizvoditi klasične sijalice od 75 i 100 vati, a prodavnice smeju da prodaju zalihe koje još imaju. Od septembra 2011. godine biće zabranjene klasične sijalice od 60 vati, do jeseni 2012. godine i ostale, te bi 2016. u EU u upotrebi trebalo da budu samo kompaktne štedljive sijalice sa malim utroškom energije.