Kompanijske vesti
Gužvanje računara je biznis
12 Jul 2007
I Srbija počinje da brine o otklanjanju elektronskog otpada, što inače svet radi već tri decenije
Stara kineska poslovica kaže da ono što je za nekoga otpad, za drugoga je bogatstvo! Prema pravilima Evropske unije, recikliranje je strogo dozvoljeno: kako je rastao životni standard građana EU, tako se povećavala i količina smeća. Statistika Evropske agencije za prirodnu sredinu (EEA) kaže da svake godine iza žitelja EU ostane ukupno 1,3 milijarde tona otpada, što je u proseku 3,5 tone smeća po glavi stanovnika Starog kontinenta, bilo da je reč o muškarcu, ženu ili detetu. U SAD se po glavi stanovnika generiše nešto manje – 745 kilograma smeća. Reciklira se 32 odsto, što je duplo više nego pre 15 godina kada je reciklaža počinjala da postaje dobra navika.
Kada se tome doda da 40 miliona tona predstavlja rizičan otpad, jasno je da najveću glavobolju predstavlja tretiranje i skladištenje ovih materijala tako da oni ne zagade životnu sredinu.
Pored toga što se insistira da udeo štetnih materija u proizvodima bude što manji, opšte pravilo je da ono što može da se ponovo upotrebi ne bi smelo da se baci!
Tržište otpada postaje sve važnije: upravljanje otpadom je servisna grana koja u Srbiji u ovom času uključuje skupljanje i pretvaranje u alternativna goriva (i druge materije) pre svega dotrajale automobilske gume.
Elektronski otpad je druga velika glavobolja: rashodovana računarska oprema, štampači, monitori, računari, mobilni telefoni, istrošene baterije i svi oni polomljeni i neželjeni delovi aparata korišćenih za procesiranje podataka, telekomunikaciju i zabavu, veoma su toksični i – nisu biorazgradljivi.
Pojedincima koji žele da se ratosiljaju elektronskih naprava na bezbedan način, koji neće predstavljati ni ruglo na prilazima gradu ni opasnost po ekosistem, takođe su otvorena vrata reciklažnog centra!
– Svi koji žele da se reše kompjutera, monitora, štampača mogu da nam se jave ili da dođu i donesu rashodovane stvari na naše punktove u Pančevu i Beogradu. Svake prve subote u mesecu preuzimamo od građana elektronski otpad, uz potvrdu o tome da je pravilno i legalno rashodovan – kaže Božidar Potkonjak iz Reciklažnog centra.
Šta se dalje dešava sa nepotrebnim uređajima? Umesto da, kao ranije, završavaju zatureni po garažama ili na divljim deponijama, sada se rastavljaju, sortiraju po vrstama materijala od kojih se sastoje, presuju i šalju dalje na obradu: plastika se reciklira u granuliranu plastiku koja je osnov za ponovnu proizvodnju, metal se presuje i prodaje kao sirovina železarama, a katodne cevi se izvoze u Francusku. Kako kaže Potkonjak, ništa od opasnih materija ne ostaje u Srbiji već se odvozi u posebne centre koji to dalje tretiraju, a samo za katodne cevi ima ih tek nekoliko u Evropi.
Dobre namere prema planeti, osim što su u skladu sa EU agendom i milenijumskim ciljevima UN, vrlo su isplative: londonski „Tajm” doneo je nedavno podatak da godišnji prihod koji SAD ostvaruju od industrije reciklaže iznosi – 236 milijardi dolara. I ovde smo na pravoj strani: procena iz domaće Agencije za reciklažu prošlog leta bila je da čak 70 odsto otpada ima upotrebnu vrednost i da ga neizostavno treba reciklirati.
Jelena Jovanović
"Politika" - 12.07.2007.
